U Potočarima su mnogi bacali svoja dokumenta.
Dovoljno je da ti je prezime ili naziv sela pogrešno da bi se našao na udaru nekog kabadahije
Otac je dao majci svoj pasoš u Potočarima kad su se rastajali.
Sa sobom je ponio ličnu kartu.
Nije želio odbaciti svoj identitet, svoje ime.
Živio je časno i pošteno i nije se bojao bilo kojeg suda
Međutim tu gdje je krenuo nije bilo suda.
Niko ih nije pitao za ime.
Nisu ih čak ni prebrojali
