12.07.2006.
OTAC: Mi smo uspjeli dosad preživjeti.
Smršali smo po 20 kg ali sad se nadam da će biti bolje.
Nadamo se da je najgore prošlo
MATI: Noćom tražimo u šumi paketice.
OTAC: Bili smo došli zimus u lošu situaciju, ali smo nekako preživjeli.
Skoro dva mjeseca smo nas troje jeli dnevno po pola kg kukuruze sa malo graha ili krompira bez ulja i zaprške.
Ali dobro je opet bilo jer je mnogi narod jeo kočanj i resu od lijeske...
Emir nam je na vagi dijelio hljeb...
Samija je tri puta polazila da ide za Tuzlu s onim kamionima ali srećom nije mogla ući u kamion, neznam šta bi mi ovamo da je otišla.
OTAC:Čuvaj se i slušaj tetku H.
Hvala joj od sveg srca što ti pomaže u ovim teškim vremenima kad skoro niko nikog ne poznaje...
Neznam vala ako se ovo uskoro ne završi nemože se dugo psihički izdržati
BRAT: Ja sam dobro. Bar tako izgledam (izgled vara)
I ostali bratunački ekstremi su dobro (tvoje dajdže, otac, dajnica, mati)
Ovde u ovom konzervatu život je tako dobar da vam ga ne bih poželio nikad.
Malo sam smršao - 22 kg.
Ovde sam džomba.
22 mjeseca od kako sam emigrirao i od tada nosim
1 farmerke, 1 jaknu, 1 patike, pa mi se više sve zgadilo.
Ako ovo potraje neznam kako ću izdržati.
MATI: Fala vam za Samira. Znam da mu je lijepo.
Nećemo zaboraviti ako ostanemo živi.
OTAC: Kad ti pišem pismo osjećam kao da razgovaramo, nekako mi lakše
...Ne brini za nas ništa.
Ja mislim bit će puno sigurnije kad dođu Holanđani.
AMIDŽA: Čim od tebe ne dobiju malo duže pismo oni se zabrinu.
Omeru je strašno dosadno. Nema nekog svog društva, nema radija, tv, navečer mrak.
Onda sva ova neizvjesnost...
OTAC: Na ulici je uvijek puno naroda, narod hoda bez cilja samo da vrijeme prođe.
OTAC: Zdravlje nas služi zasad dobro.
Jedino pomalo popuštaju živci.
Teško je vjerovati da će ovoj bijedi doći kraj.
..Ne zna se šta je gore dan ili noć - vrijeme nikako da prođe
1 farmerke, 1 jaknu, 1 patike, pa mi se više sve zgadilo.
Ako ovo potraje neznam kako ću izdržati.
MATI: Fala vam za Samira. Znam da mu je lijepo.
Nećemo zaboraviti ako ostanemo živi.
OTAC: Kad ti pišem pismo osjećam kao da razgovaramo, nekako mi lakše
...Ne brini za nas ništa.
Ja mislim bit će puno sigurnije kad dođu Holanđani.
AMIDŽA: Čim od tebe ne dobiju malo duže pismo oni se zabrinu.
Omeru je strašno dosadno. Nema nekog svog društva, nema radija, tv, navečer mrak.
Onda sva ova neizvjesnost...
OTAC: Na ulici je uvijek puno naroda, narod hoda bez cilja samo da vrijeme prođe.
OTAC: Zdravlje nas služi zasad dobro.
Jedino pomalo popuštaju živci.
Teško je vjerovati da će ovoj bijedi doći kraj.
..Ne zna se šta je gore dan ili noć - vrijeme nikako da prođe
OTAC:..Dobili smo 200 maraka pa smo se malo snadbili
Ponekad ja i Samija popijemo pravu kafu i sjećamo se starih dobrih vremena
AMIDŽA: Emćo mi dolazi često. Uspio je i on da odraste.
Postao je pravo dobar momak..
BRAT: Ti znaš kako je vama bilo prošle zime
Nama je bilo mnogo gore pa smo izdržali, pa izdržaćemo i ovo...
OTAC: Stanje se pogoršava svaki dan...
Ne brini za nas.
Ponekad ja i Samija popijemo pravu kafu i sjećamo se starih dobrih vremena
AMIDŽA: Emćo mi dolazi često. Uspio je i on da odraste.
Postao je pravo dobar momak..
BRAT: Ti znaš kako je vama bilo prošle zime
Nama je bilo mnogo gore pa smo izdržali, pa izdržaćemo i ovo...
OTAC: Stanje se pogoršava svaki dan...
Ne brini za nas.
Čuvaj sebe, čuvaj živce
jer izgleda da ovom belaju nema kraja...
AMIDŽA: Ovamo je Samire postalo neizdržljivo.
Iz dana u dan mi sve više propadamo.
Hrana je nepodnošljiva, logor, život ispod dostojanstva.
Ovo ako se ne okonča za nas je tragedija.
MAJKA: Kod nas je stanje isto.
Ne idem više nigdje.
Ovo proljeće sve se ispraznilo u svijeta...
OTAC:Nemojte za nas brinuti.
Valjda će Bog dati da ovaj jad stane.
OTAC: U stanu je strašno dosadno, nema više o čemu ni da razgovaramo.
Za ove tri godine prepričali smo čitav život..
AMIDŽA: Za kraj da ti napišem par stihova koji govore o nama...
"O kako li opojno miriše,
tamo daleko behar u baštama našim
i medeni šafran po bregovima...
A ovde život težak i tuđ.
Lancem sam svezan za svakidašnjicu bednu
O kako bi rado živeo tamo
gde cvatu behar i medeni šafran..."
BRAT: Rezervišite mi jednu curu (ako ostanem živ)
_________________________________
Citati iz pisama: Srebrenica, 1993-1995
jer izgleda da ovom belaju nema kraja...
AMIDŽA: Ovamo je Samire postalo neizdržljivo.
Iz dana u dan mi sve više propadamo.
Hrana je nepodnošljiva, logor, život ispod dostojanstva.
Ovo ako se ne okonča za nas je tragedija.
MAJKA: Kod nas je stanje isto.
Ne idem više nigdje.
Ovo proljeće sve se ispraznilo u svijeta...
OTAC:Nemojte za nas brinuti.
Valjda će Bog dati da ovaj jad stane.
OTAC: U stanu je strašno dosadno, nema više o čemu ni da razgovaramo.
Za ove tri godine prepričali smo čitav život..
AMIDŽA: Za kraj da ti napišem par stihova koji govore o nama...
"O kako li opojno miriše,
tamo daleko behar u baštama našim
i medeni šafran po bregovima...
A ovde život težak i tuđ.
Lancem sam svezan za svakidašnjicu bednu
O kako bi rado živeo tamo
gde cvatu behar i medeni šafran..."
BRAT: Rezervišite mi jednu curu (ako ostanem živ)
_________________________________
Citati iz pisama: Srebrenica, 1993-1995
